Inkluzija predstavlja praksu uključivanja svih učenika,  bez obzira na njihove sposobnosti ili poreklo, u razrede koji odgovaraju njihovom uzrastu i škole koje izlaze u susret potrebama učenika.

Cilj inkluzije u obrazovanju je obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za svakog učenika, pod jednakim uslovima za sve, jer je pravo na obrazovanje, kao ljudsko pravo, zagarantovano međunarodnim pravnim aktima, Ustavom Republike Srbije i zakonima koji bliže regulišu ostvarivanje ljudskih prava u oblasti obrazovanja i vaspitanja .

Ona podrazumeva promene i izmene sadržaja, pristupa i strategija, sa zajedničkom vizijom da je redovni obrazovni sistem odgovoran za obrazovanje sve dece.

Osnovna načela na kojima se temelji inkluzivno obrazovanje su:

• Sva deca mogu da uče i imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje
• Nekoj deci, zbog smetnji u razvoju, potrebna je dodatna pomoć u obrazovanju
• Deca najbolje uče u prirodnoj vršnjačkoj grupi.

Inkluzija obuhvata:

• Decu sa smetnjama u razvoju
• Decu sa invaliditetom
• Decu iz marginalizovanih grupa
• Darovitu decu

Inkluzivni plan i program je usmeren na detetov kognitivni, emocionalni i kreativni razvoj. On se oslanja na četiri stuba obrazovanja u XXI veku:

• učenje da se zna, 
• učenje da se čini,
• da se bude i
• da se živi zajedno.

Plan i program ima ulogu u negovanju tolerancije i i predstavlja moćno oruđe za prevazilaženje kulturnih, religijskih i drugih razlika. Inkluzivno obrazovanje u obzir uzima rodne razlike, kulturni identitet i jezičko poreklo.

Zadatak inkluzije je da  promeni školu, a ne karakteristike dece. Svim učenicima treba da budu omogućeni odgovarajući obrazovni programi adaptirani individualnim kapacitetima i potrebama dece.

Deca kojoj je potrebna dodatna podrška treba da budu integralni deo razreda, poštovana i prihvaćena. Njima treba obezbediti podršku i pomoć u pogledu uspostavljanja socijalnih interakcija sa vršnjacima i drugim ljudima.

Dakle,  inkluzija se ne bavi samo školovanjem, već razmatra uspešno uključuvanje dece  u društvo u celini

Praktični saveti i strategije o tome kako podučavati učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije (ZOSOV) utvrđuje i propisuje primenu individualizovanog načina rada i IOP-a (član 77) „Za dete i učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i donosi IOP. Za učenika sa izuzetnim sposobnostima ustanova donosi IOP kojim se utvrđuje prilagođen i obogaćen način obrazovanja i vaspitanja.“

Bliža uputstva za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan ,njegovu primenu i vrednovanje u obrazovno – vaspitnoj ustanovi propisana su Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku.

Navodimo neke od odredbi ovog pravilnika kojima su definisane mere podrške detetu /učeniku koji:

• ima teškoće u učenju (zbog specifičnih smetnji učenja ili problema u ponašanju i emocionalnom razvoju)
• ima smetnje u razvoju ili invaliditet (telesne, motoričke, čulne, intelektualne ili višestruke smetnje ili smetnje iz spektra autizma);
• potiče, odnosno živi u socijalno nestimulativnoj sredini (socijalno, ekonomski, kulturno, jezički siromašnoj sredini ili dugotrajno boravi u zdravstvenoj, odnosno socijalnoj ustanovi)
• iz drugih razloga ostvaruje pravo na podršku u obrazovanju.

Član 3.

Dodatna podrška obuhvata zdravstvene, socijalne i obrazovne usluge koje se pružaju detetu i omogućavaju mu punu društvenu  uključenost i napredovanje.

Dodatna podrška odnosi se na prava i usluge koje detetu obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i socijalnih prepreka ka nesmetanom obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti od značaja za uključivanje u obrazovni proces, život u zajednici  i uspešno napredovanje.

Član 4.

Procena potreba vrši se radi sagledavanja potreba deteta i mogućnosti da se u porodici, u redovnom sistemu obrazovanja, u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u  ustanovi socijalne ili zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima obezbede sledeće mere podrške:

1. Neposredna dodatna  podrška koja zahteva dodatna finansijska sredstva:

• prilagođavanje i nabavka udžbenika i nastavnih sredstava (npr. na Brajevom pismu i slično, zavisno od potreba učenika),
• individualni obrazovni plan koji podrazumeva prilagođavanje standarda postignuća iz jednog ili više predmeta,
• upotreba prilagođenih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije (upotreba alternativnih načina i sredstava komunikacije – sličice, crteži i fotografije, predmeti, prilagođen raspored časova, poseban način obeležavanja mesta u učionici, poseban način obeležavanja mesta za materijal za rad, poseban način obeležavanja mesta za odlaganje završenih radova i sl., računari, prilagođene tastature, ekrani na dodir (tač-skrin), prilagođeni miševi, posebni softveri, tajmeri i satovi, diktafoni i sl.),
• angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu, prema potrebi (tokom celog dana ili samo za neke predmete ili aktivnosti),
• obezbeđivanje obuke za učenika za korišćenje Brajevog pisma, samostalno kretanje, korišćenje sredstava asistivne tehnologije, znakovnog jezika ili drugih alternativnih načina komunikacije,
• prevazilaženje jezičke barijere, kao podrška deci kojoj maternji jezik nije srpski,
• angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično,
• organizovanje obrazovne podrške u slučaju dužeg izostajanja iz škole zbog teških i hroničnih bolesti radi ostvarivanja kontinuiteta u obrazovanju, u vidu pojačane dopunske nastave, individualnog rada i angažovanja stručnjaka sa specijalizovanim znanjima,
• vaspitanje i obrazovanje u posebnoj razvojnoj grupi, kao i obrazovanje u školi ili odeljenju za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, a u skladu sa posebno obrazloženim mišljenjem Komisije, ukoliko je priroda i ozbiljnost teškoća u razvoju deteta takva da se obrazovanjem u redovnoj grupi, školi ili odeljenju, ne mogu postići zadovoljavajući rezultati i pored pomoćnih sredstava i dodatnih usluga,
• ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju,
• angažovanje psihologa ili osobe koja poznaje dete u ostvarivanju zdravstvene zaštite,
• pravo na usluge zdravstvene zaštite, koje nisu obuhvaćene zdravstvenim osiguranjem i službe kućnog lečenja i nege,
• omogućavanje besplatnog učešća u kulturnim, sportskim i rekreativnim aktivnostima koje organizuje škol

2. Posredna dodatna podrška koja zahteva dodatna finansijska sredstva:

• prilagođavanje okruženja (prilaza i unutrašnjeg prostora ustanove: postavljanjem rampe, gelendera, ugradnjom lifta, prilagođavanjem toaleta, prilagođavanjem staze, kao pomoći pri samostalnom kretanju za decu oštećenog vida ili decu koja ne vide, postavljanjem lampe, table-putokaza, naziva na vratima na jeziku koji je u službenoj upotrebi i jeziku nacionalne manjine, sa simbolom, mapom prostora i sl.),
• obavezno stručno usavršavanje vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika neposredno angažovanih u obrazovno-vaspitnom radu, u skladu sa inkluzivnim principima i obuka za korišćenje sredstava asistivne tehnologije, alternativnih načina komunikacije ( npr. za znakovni jezik i slično),
• povećanje osetljivosti putem edukacije svih zaposlenih u obrazovnoj, zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi za načine zadovoljavanja potreba dece iz društveno osetljivih grupa,
• povećanje osetljivosti i edukacija vršnjaka i njihovih roditelja za prihvatanje dece kojima je usled smetnji u razvoju, poteškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška,
• savetodavni rad sa roditeljima ili starateljima deteta kome je potrebna dodatna podrška u obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj ustanovi,
• obezbeđivanje podrške obrazovnoj, zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi radi prilagođavanja uslova i okruženja i nabavke sredstava za rad sa detetom kome je potrebna dodatna obrazovna podrška,
• obezbeđivanje produženog boravka u obrazovnoj ustanovi, odnosno dnevnog boravka u socijalnoj zaštiti,
• obezbeđivanje prevoza od mesta stanovanja do obrazovne ustanove, odnosno od obrazovne ustanove do dnevnog boravka,
• obezbeđivanje ishrane u školskim kuhinjama, odeće i obuće, besplatnih udžbenika i pribora za školu, literature za učenike i nastavnike,
• obezbeđivanje besplatne pravne pomoći preko nadležnih organa jedinice lokalne samouprave.

Put za donošenje odluke

Izvor: Priručnik za planiranje i pisanje individualnog obrazovnog plana, Snježana Mrše, Milena Jerotijević,Beograd 2012.

Individualni obrazovni plan (IOP) je pisani dokument ustanove, koji definiše i sadrži sve komponente koje su potrebne za kvalitetno obrazovanje konkretnog deteta ili učenika, a to su:

• lični podaci i pedagoški profil deteta/učenika
• procena potreba za podrškom (vrste/mere i svrha podrški)
• plan aktivnosti sa definisanim oblastima, ciljevima/ishodima, koracima i njihovim trajanjem i učestalošću, kao i načinom procene postignuća
• saglasnost roditelja/staratelja na IOP.

IOP u ustanovi donosi pedagoški kolegijum na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje (STIO), odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu/učeniku (IOP tim).

Roditelj, odnosno staratelj učestvuje u izradi IOP-a i daje saglasnost za sprovođenje IOP-a. U prvoj godini upisa u ustanovu, IOP se donosi i vrednuje tromesečno, a u svim narednim godinama na kraju ili početku svakog polugodišta ili radne godine.

 Prema članu 7 IOP Pravilnika, IOP može da bude:

1. po prilagođenom programu u kome se planira cilj pružanja podrške koja se odnosi na prilagođavanje prostora i uslova u kojima se uči, prilagođavanje metoda rada, udžbenika i nastavnih sredstava, aktivnosti i njihov raspored kao i lica koja pružaju podršku
2. po izmenjenom programu u kome se planira prilagođavanje opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja, prilagođavanje posebnih standarda postignuća učenika u odnosu na propisane i prilagođavanje sadržaja za jedan, više ili za sve predmete.
3. obogaćen i proširen program koji se primenjuje za učenike sa izuzetnim sposobnostima.

IOP sa prilagođenim programom (IOP - PP) je načešća vrsta IOP-a i izrađuje se za svako dete/učenika koje, i pored prethodno prilagođavanog priustupa, ne postiže propisane ishode/standarde, pa mu je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju. Izradi IOP – PP mora da prethodi izrada plana prilagođavanja koji sadrži iste komponente (IOP obrasci) samo nema status zvaničnog pisanog dokumenta ustanove

IOP sa izmenjenim programom (IOP - IP) je namenjen deci/učenicima koji i uz primenu IOP – PP ne postižu propisane ishode/standarde, pa postoji opasnost da ponavljaju razred ili ispadnu iz obrazovanja. Dakle, izradi IOP – IP mora da prethodi primena i vrednovanje IOP – PP, a da bi se on doneo potrebno je pribaviti saglasno mišljenje IRK.

IOP sa obogaćenim i proširenim programom (IOP - OP) je namenjen učenicima osnovnih i srednjih škola koji imaju izuzetne sposobnosti tj. koji u nekom domenu postižu, ili bi mogli postići, izuzetne rezultate. IOP – OP treba da omogući napredovanje učenika u skladu sa njegovim izuzetnim sposobnostima, koristeći neki od osnovnih vidova podrške za darovite učenike:

• obogaćivanje i proširivanje programa (oblici: napredniji udžbenici, samostalan istraživački rad, rad sa mentorom, dodatna nastava, sekcije, istraživačke stanice, letnji kampovi i sl.)
• ubrzavanje (oblici: preskakanje razreda, ubrzavanje u pojedinim predmetima, izostavljanje beć savladanih delova gradiva, ubrzano izlaganje delova gradiva, pohađanje naprednih letnjih/većernjih programa, pohađanje odabranih visokoškolskih kurseva i sl.
• grupisanje po sposobnostima (oblici: povremeno izvlaćenje darovitih iz redovne nastave radi pohađanja posebnih programa, posebna odeljenja, posebne škole i sl.).

Ekskurzija i izleti

Ekskurzija i izleti su vannastavni oblici obrazovno-vaspitnog rada koji se ostvaruje van škole.

Cilj je savlađivanje i usvajanje dela nastavnog programa nepostrednim upoznavanjem, pojava i odnosa u prirodnoj i društvenoj sredini, upoznavanje kulturnog nasleđa i privrednih dostignuća koja su u vezi sa delatnošću škole, kao i rekreativno-zdravstveni oporavak učenika.

Zadaci koji se ostvaruju su: proučavanje objekata i fenomena u prirodi, razvijanje interesovanja za prirodu i izgrađivanje ekoloških navika, upoznavanje načina života i rada ljudi pojedinih krajeva, razvijanje pozitivnih odnosa prema nacionalnim, kulturnim i estetskim vrednostima, sportskim potrebama i navikama, pozitivnim socijalnim odnosima, kao i shvatanje značaja zdravlja i zdravih stilova života.

Sadržaji ekskurzije, izleta, letovanja i kampa ostvaruju se na osnovu nastavnog plana i programa obrazovno-vaspitnog rada i školskog programa i sastavni su deo godišnjeg programa rada škole.

Program ekskurzije

Odeljenska i stručna veća dostavljaju predlog plana i programa ekskurzija, izleta Nastavničkom veću škole radi razmatranja i odlučivanja. Predloženi plan i program razmatra i na njega daje saglasnost savet roditelja škole.

Plan i program ovih aktivnosti obuhvata, uz već navedene ciljeve i zadatke i sadržaje kojima se postavljeni ciljevi realizuju i planirani obuhvat učenika, nosioce aktivnosti, vreme trajanja, putne pravce, tehničku organizaciju i način finansiranja.

Priprema i izvođenje ekskurzije

Nosioci priprema, organizacije i izvođenja ekskurzija po utvrđenom planu i programu su: direktor škole, odeljenjski starešina i stručni vođa koga imenuje direktor škole, a potvrđuje Nastavničko veće.

Direktor škole je najodgovornije lice za pripremu i izvođenje ekskurzija.

Odeljenjski starešina je odgovoran za bezbednost učenika, za njihovo zdravlje i ponašanje, smeštaj i ishranu.

Stručni vođa je odgovoran za stručnu pripremu ekskurzije. Za stručnog vođu puta bira se jedan od nastavnika koji realizuje program redovne nastave u školi čija je struka bliska programskim ciljevima, zadacima i sadržajima ekskurzije.

Stručnu organizaciju i program ekskurzije ostvaruje škola a tehničku organizaciju škola poverava registrovanom turističkom preduzeću, odnosno agenciji koja ispunjava uslove iz kodeksa Udruženja turističkih organizacija Srbije (prema  “YUTA” Standardima).

Izbor turističkog preduzeća ili agencije vrše predstavnici saveta roditelja razreda i direktor škole na osnovu najpovoljnije ponude.

U slučaju bilo kakvih prigovora na račun organizacije nastave u prirodi i ekskurzija Školski odbor je dužan da ih razmotri, preduzme odgovarajuće mere i o njima obavesti podnosioca prigovora i Ministarstvo prosvete.

Ekskurzija se izvodi prema školskom kalendaru, u trajanju od jednog do tri nastavna dana. Međusobne obaveze između turističkog preduzeća i škole uređuju se ugovorom na osnovu prihvaćene jedne od najmanje tri ponude, sa kalkulacijom troškova. Saglasnost daje savet roditelja škole.

Nastava u prirodi

Cilj organizovanja nastave u prirodi jeste ostvarivanje odgovarajućih sadržaja nastavnih i vannastavnih aktivnosti iz nastavnog plana i programa škole, u klimatski pogodnom mestu iz obrazovno-vaspitnih, zdravstveno-rekreativnih i drugih razloga.

Način organizovanja nastave u prirodi

Nastava u prirodi se organizuje za učenike od prvog do četvrtog razreda, u trajanju od 7 do 10 dana, uz prethodnu pismenu saglasnost roditelja za najmanje 60% učenika odeljenja.

Za učenike koji ne odlaze na nastavu u prirodi škola je dužna da organizuje nastavu.

Nastavnik razredne nastave je odgovoran za neposredno izvođenje nastave u prirodi, a posebno za: realizaciju nastavnog plana i programa, životnu, zdravstvenu i materijalnu bezbednost učenika, smeštaj u prevozu, objektu i za ishranu učenika, ponašanje, higijenu kao i za organizaciju aktivnosti učenika u slobodnom vremenu.

Ukoliko se učenik razboli, o tome obavestiti i roditelje i direktira škole. Za učenike koji ne odlaze na nastavu u prirodi, škola je dužna da organizuje nastavu.

Ugovor koji zaključuje direktor škole i agencija treba da sadrži pojedinačnu i ukupnu cenu (broj putnika), način plaćanja (broj rata), uslove zadržavanja iznosa garancije, podatke o vodiču, podatke o animatoru, podatke o zdravstvenoj zaštiti i broju gratisa.

Ugovoranje, finansiranje i realizacija eskurzije i nastave u prirodi

Ugovor mora da sadrži: pojedinačnu i ukupnu cenu (broj putnika), način plaćanja (broj rata), uslove zadržavanja iznosa garancije, podatke o vodiču, podatke o zdravstvenoj zaštiti, podatke o broju gratisa.

Sastavni i obavezujući deo ugovora je javni poziv (tender) u kome su sadržani svi ugovoreni sadržaji koji će biti realizovani, program i opšti uslovi putovanja.

Neophodno je obezbediti lekara pratioca za putovanja duža od dva dana i za sva putovanja duža od jednog dana da roditelji dostave zdravstveni list.

Materijalna sredstva  za realizaciju ekskurzije obezbeđuju roditelji učenika, a o visini nadoknade za nastavnike odlučuje Savet roditelja i one se obračunavaju u bruto iznosu i isplaćuju u skladu sa zakonom, na teret roditelja učenika koji putuje.

Ekskurzije se organizuju uz prethodnu saglasnost roditelja za najmanje 60% učenika istog razreda

Izveštaj o realizaciji eskurzije sačinjava stručni vođa puta i daje ocenu o realizaciji plana i programa i kvalitetu pruženih usluga. Ovaj izveštaj razmatra i usvaja Nastavničko veće i Školski odbor.