Zadatak nastavnika i bibliotekara škole

Razvoj potrebe za čitanjem svih vrsta tekstova jedan je od ključnih zadataka vaspitno – obrazovne delatnosti škole.

Razvijena potreba za čitanjem pruža upoznavanje sa činjenicama, pojavama i događajima, proširuje znanja stečena kroz različite nastavne predmete, pruža estetski doživljaj pročitanog dela i usvajanje kulturnih, etičkih i humanističkoh vrednosti.

Nastavnik može podstaći učenike na čitanje različitim zadacima: da odaberu pesmu za recitovanje, da dramatizuju neki odlomak, da sastave pitanja vezana za delo, da pričaju o pročitanim knjigama, da pišu pesme i prozna dela, da menjaju, dopunjuju, oslikavaju pojedine delove književnog dela, da istražuju i dopunjuju svoja znanja korišćenjem dodatnih izvora znanja...

Živimo u 21. veku, vremenu velikog tehnološkog razvoja. Zato smo svedoci da je knjiga izgubila ulogu koju je do skoro imala u duhovnom razvoju dece i omladine i da je preovladala televizija kao nešto što je mnogo zanimljivije, i kao takvo, privlačnije deci. Učitelji, nastavnici, profesori i bibliotekari škole tvrde da je rečnik učenika siromašan, da su deca izgubila maštu i da ne umeju da uživaju u lepoti književnosti. Ako se odreknemo naše moći koju imamo i ne vratimo knjige u duhovni rast i razvoj mladih, onda je njihova, a samim tim i naša budućnost veoma sumorna.

Nastavnici i bibliotekari osnovnih škola aktivni su činioci, ne samo u popularizaciji knjiga i čitanja, već i u formiranju ličnosti deteta, kao i u njegovoj uspešnoj socijalizaciji u savremenom društvu. Nude pomoć pri učenju, knjige i izvore koji svim učesnicima obrazovnog procesa u školi omogućavaju da razviju kritičko mišljenje i da delotvorno koriste informacije u svim oblastima.

Složen je posao podsticanje učenika na čitanje. To podrazumeva dobro poznavanje svih učenika (čitalaca). Zato treba upoznati učenike kroz razgovor sa njima, sa nastavnicima i roditeljima, anketiranjem učenika, organizovanjem nekih aktivnosti vezanih za knjigu...

Saradnja između nastavnika i bibliotekara škole neophodna je da bi se postigao maksimum  u podsticaju učenika na čitanje.

Nastavnici i bibliotekari sarađuju da bi:

1. poboljšavali i vrednovali informacione veštine i informaciono znanje učenika;
2. pripremali i izvodili posebne projekte koji se realizuju u biblioteci;
3. pripremali i realizovali programe čitanja i kulturnih dešavanja;
4. objašnjavali deci i roditeljima važnost čitanja;
5. približili učenicima biblioteku i probuditi potrebu za čitanjem i obrazovanjem;
6. pružali pomoć obdarenim učenicima pri nalaženju i izboru odgovarajuće literature, a posebno učenicima koji imaju teškoće u čitanju i učenju, ali i onim učenicima koji žive u težim socijalnim prilikama, sarađujući sa njihovim roditeljima i relevantnim institucijama;
7. pripremali i realizovali bibliotečki program namenjen učenicima sa posebnim potrebama i posebnim sposobnostima;
8. obezbeđivali pristup programima koji rade na razvijanju informacione pismenosti, kako bi se korisnici osposobili za pronalaženje, analiziranje, primenu i saopštavanje informacija, uz vešto i efikasno korišćenje informaciono - komunikacionih tehnologija.

Đak prvak – naš prvi čitalac  

Naglašavamo da se sa razvojem potrebe za čitanjem kod učenika treba početi na samom početku školovanja (đak prvak je naš prvi čitalac), i sve vreme (do kraja školovanja) održavati.

Veoma je važno da susret učenika prvog razreda sa čitanjem, knjigama i školskom bibliotekom bude neposredan, zanimljiv i sadržajan. Uglavnom, učenicima prvog razreda časovi lektire, a i neki drugi časovi, mogu se održati u biblioteci, s tim da osnovni sadržaji i ciljevi rada budu čitanje i pričanje priča, bajki, gledanje filmova, slušanje muzike, ilustrovanje nekih sadržaja... Prepričavanjem bajke, basne, filma..., deca neguju usmeno izražavanje i bogate svoj rečnik. Od samog početka kod deteta treba stvoriti naviku da uzima knjige, da ih čita, da se druži sa njima, da se igra i zabavlja, a  nastavnici i bibliotekari treba da budu tu i da mu pokažu kako.

Prvo se deci daju slikovnice, šarene knjige, knjige koje govore o životinjama ili o dečijem životu, ilustrovane, sa kraćim stihovima i bajkama. Potom se zahtevi povećavaju: daju se knjige sa manje slika, a više teksta. Kultura čitanja nadalje gradi se čitanjem narodnih i umetničkih bajki, narodnih pripovedaka, narodnih i umetničkih pesama. Treba voditi računa o individualnim sklonostima i mogućnostima čitanja knjiga, kao i o tome da deca ne čitaju knjige koje ne odgovaraju njihovom uzrastu.

Neki od oblika rada koji mogu da podstaknu učenike na čitanje  

 Današnje moderno vreme treba da pruži nove oblike rada kako bi podstaklo učenike da čitaju. Navešćemo neke od oblika rada, koji svakom učeniku mogu pružiti radost pri izboru i čitanju knjiga.

1. Nastavnik treba da se pojavi na čas sa knjigom koja nije samo udžbenik vezan za njegov predmet i osnovna literatura, a bibliotekar da biblioteku koristi kao čitaonicu. Nekom novom knjigom, koja nije deo obavezne literature, oni pokazuju svojim učenicima da i oni čitaju, a ne da samo zahtevaju od učenika da čitaju.
2. Kada nastavnik uđe u učionicu treba da spusti knjigu na sto, tako da je deca vide, a kada deca dolaze u posetu školskoj biblioteci, bibliotekar škole može, namerno, da ostavi knjigu na vidnom mestu. Radoznali učenici pogledaće knjigu, nešto i priupitati i na taj način pokrenuti razgovor o knjizi. Tako se pruža prilika da podstaknu učenike da je pročitaju. Pored toga, mogu da povedu razgovor sa učenicima o tome šta oni čitaju i da na taj način otkriju interesovanja učenika.
3. Organizovanje aktivnosti (časova u biblioteci), kao što su razgovori o pročitanim knjigama, podstaknuće učenike da se samostalno i detaljno pripremaju, kako bi što bolji utisak ostavili pred svojim drugovima, nastavnicima i bibliotekarima. Na taj način možemo saznati kakav je rečnik učenika, šta pronalaze u knjigama koje čitaju, šta razumeju, a šta ne, šta ih privlači, šta je ostalo izvan njihovog zapažanja. Takvi časovi mogu biti zanimljivi učenicima koji vole usmeno da izlažu, a istovremeno mogu probuditi želju drugim učenicima da i sami pročitaju knjige o kojima je bilo reči.
4. Na drugim časovima, pak, nastavnik, ili bibliotekar može govoriti o knjigama koje je on pročitao. Na taj način, učenici će saznati kako se o knjigama govori, kojim redosledom, kakvim rečnikom, na šta treba da obrate pažnju, šta nude nove knjige.
5. Zadatak na nekim aktivnostima mogao bi da bude da svi učenici odaberu po jednu pesmu koju će pročitati svojim drugovima i drugaricama i da nakon čitanja kažu zašto su se opredelili baš za tu pesmu. Da bi učenik odabrao pesmu mora da pogleda više knjiga, da pročita više pesama. Pesme se mogu učiti i napamet, što je dobro za učenike koji vole da recituju, koji posećuju recitatorsku sekciju i koji učestvuju na takmičenjima recitatora.
6. Dramske igre i gluma, takođe, su vrlo primamljive deci, pa se mogu organizovati kao jedan oblik aktivnosti u školi. Zadatak učenika bio bi da sačine scenario od pesama ili nekog odlomka iz romana, koji su sami odabrali ili koji je odabrao nastavnik ili bibliotekar škole. Ovakav zadatak zahteva od učenika da pročitaju potrebna dela, da potraže neke informacije o pisanju scenarija, o glumi, kostimima ... U nekim slučajevima, može se učenicima dati i veća sloboda, pa da oni ponešto dodaju ili izostave u dramskom tekstu. Drugi deo njihovog dramskog posla zahteva da učenici izvedu svoju dramsku igru pred drugim učenicima i nastavnicima škole. Nakon dramskog prikaza svi zajedno mogu učestvovati u diskusiji.
7. U školama postoje i učenici koji vole da slikaju i imaju dara za crtanje i slikanje. Takvim učenicima treba zadati da odaberu pesmu, deo bajke, basne ili romana koji će likovno predstaviti. Nakon ovih aktivnosti učenika treba pokrenuti razgovor tj. učenik treba da objasni svoju sliku, da opiše svoja osećanja i razmišljanja, da li je bilo poteškoća, nedoumica... Sličan zadatak mogao bi da bude da učenici oslikavaju junake, mesta radnje, korice za knjige..., onako kako ih oni zamišljaju.
8. Ljubav prema pesmi može se razviti komponovanjem muzike za datu pesmu ili osmišljavanjem neke igre i pokreta... Aktivnost se može upotpuniti i korišćenjem već postojećih ili samostalno osmišljenih i izrađenih, instrumenata.
9. Iako smo negde na početku ovog eseja pomenuli štetan uticaj televizije na razvoj naše dece, sada treba pomenuti da zajedno (nastavnici i bibliotekari), mogu televiziju da iskoriste i na pozitivan način. Naime, mnoga književna dela danas se ekranizuju, snimaju se filmovi, crtani filmovi i dokumentarci. Zadatak učenika može da bude da uporede književno delo i verodostojnost filma, da iznesu pozitivne i negativne strane, svoje ideje i da tako dođe do razvoja kritičkog mišljenja kod učenika.
10. Grupni rad je, takođe, poželjan na časovim pa se može organizovati tako što će neke grupe ,,napadati“, a neke ,,braniti“ neko književno delo (mogu i likovi, postupci, osobine, pisac...). Sama aktivnost, koja se razlikuje od tradicionalnih oblika nastave, primamljiva je učenicima i oni rado učestvuju u njoj.
11. Za neka književna dela učenici mogu da pripreme pitanja koja će postavljati i na koja će davati odgovore zajedno sa svojim razredom i Na taj način učenici uočavaju na šta treba da obrate pažnju, delo se sagledava sa više stanovišta, a svaki odgovor na postavljeno pitanje postaje potpuniji. Naravno, kroz ovakvu diskusiju položaj učenika treba menjati, tj. omogućiti učeniku da bude i onaj koji postavlja pitanja i onaj koji daje odgovore na njih.
12. Nastavnici i bibliotekari sami ili u saradnji sa roditeljima, mogu organizovati u školi književne večeri, ili susrete učenika sa autorima – piscima, kritičarima, izdavačima i knjižara Na taj način, kod učenika se javalja želja za čitanjem, ali i za pisanjem, pa pored ovih susreta mogu se organizovati i takmičenja za najbolji literarni rad, za najbolju pesmu, za najboljeg čitaoca.
13. Na čitanje knjiga utiču i druga deca, tj. drugovi. U razgovoru o pročitanim knjigama sa svojim drugovima, kod dece se javlja takmičarski duh, kao i želja da i oni pročitaju knjigu koju je njihov drug pročitao.
14. Treba usmeriti decu i na udžbenike i priručnike za sve nastavne predmete, kao i na ona dela koja takve sadržaje predstavljaju u formi drugačijoj od one koja je zastupljena u samom udžbeniku. Ovakva dela mogu da zainteresuju učenike i da ih privuku na čitanje i da stvore veće interesovanje za date predmete. Dela pisana pristupačnim stilom, lepo ilustrivana, lepo obrađena dela o pojedinim delovima istorije, geografije, fizike, hemije..., omogućiće i nastavnicima da svoj predmet približe svojim učenicima.

Mnogi drugi načini i oblici rada, koje mi ovom prilikom nismo naveli,  dostupni su nastavnicima i bibliotekarima. Zadatak je da se odgovorno prihvate i organizuju. Rezultati će svakako biti vidljivi, a deca će imati sve veću i veću potrebu za čitanjem. Ako se u tome uspe, onda su stvoreni čitaoci koji ne čitaju zato što moraju, nego čitaju zato što im je to duhovna potreba i radost.

Danijela, pedagog