Pubertet

Pubertet je, prema nekim shvatanjima, biološko sazrevanje u mladalaštvu (dok se pod adolescencijom podrazumeva psihološka strana razvoja).

Ima i drugačijih podela. Ovde će biti prihvaćeno shvatanje da je adolescencija poznija faza, a PUBERTET rani period mladalaštva,

okvirno između 12. i 16. godine života.

Pubertet nije „pomodna tvorevina”, niti „paravan za svaku neposlušnost i nevaspitanje”.

Pubertet je činjenica, kriza sazrevanja, period „između”, kad si ni dete ni čovek... Vrenje koje će dovesti do novog kvaliteta. Bura pred zrelost.

I Vaše dete ima pravo na svoj pubertet, kao što ste imali i VI!

Pubertet nastaje kao normalna posledica sazrevanja i razvoja, ali se vidnije manifestuje proporcionalno savremenijem načinu života.

U našem društvu postoji problem PRODUŽENOG DETINJSTVA. „Deca” se sve masovnije školuju, potom čekaju na zaposlenje i veoma kasno rešavaju stambene probleme. Često žive sa roditeljima i nakon što osnuju svoje porodice.

Suviše vremena prođe od pojave potrebe za samostalnošću do faktičke finansijske nezavisnosti, od potrebe za preuzimanjem seksualne uloge do mogućnosti za zasnivanje porodice. Mladi su neprirodno dugo naša deca.

Tu se stvara prostor za konfliktne situacije i obostrane frustracije roditelja i dece. Što vakuum duže traje – kriza se više dramatizuje, a svest o takvim „perspektivama” upečatljivo je prisutna od početka mladalaštva.

U pubertetu se menja odnos prema roditeljima, dojučerašnjim uzorima.

Postajete smetnja, osnovna prepreka potrebama „dece” i to izaziva njihovo (nekritičko) nezadovoljstvo. Ali to je manji deo problema. Nezadovoljstvo sobom i nesigurnost u sebe je suštinska osnova njihovog „garda”.

Kako da se oslobode vašeg uticaja, kad su za vas emocionalno vezani?! U svojoj ličnoj nesigurnosti, vape za osloncem, vašom brigom i pažnjom, podrškom i nežnošću.

Tako su i sami sebi prepreka u osamostaljivanju, a roditelje sve manje uvažavaju, ukoliko više osećaju koliko su im još uvek neophodni.

Roditelj je zrela osoba, zainteresovana i dobronamerna – to su potrebni i dovoljni uslovi da rukovodi razvojem „deteta”. Nije mu nemoguće da ga razume i doživi na nov način. Da reaguje. Zato je potrebno da zna.

Svim našim osećajnim i delatnim aktivnostima prethodi ZNANjE.

            Na vama je da se blagovremeno pripremite.

Jasmina Pavlović Djordjević, sociolog