Pre polaska u školu

Pitanja koja najčešće roditelji postavljaju pre polaska deteta u školu

Treba li dete pre upisa u prvi razred da zna da čita i piše?

Naravno da NE TREBA. Za učenje čitanja i pisanja ima vremena u toku školske godine, vreme koje biste hteli posvetiti učenju čitanja i pisanja možete upotpuniti igrama za razvoj motorike prstiju, koncentracije, pamćenja, razumevanja i sl. Sa druge strane, mnoga će deca spontano započeti procese čitanja i pisanja pre škole, bilo bi pogrešno u takvim slučajevima uskraćivati im to podučavanje. 

Ako dete već zna da čita i piše, hoće li mu to odmoći u prvim danima škole?

Detetu to sigurno neće stvarati poteškoće. U razredu se primenjuje tzv. individualni pristup, učitelj/učiteljica deci koja su već savladala gradivo omogućuje rad na drugim, složenijim sadržajima, da napreduju ako su savladali fazu pisanja i čitanja. 

Šta znači „spremnost za školu” i koje veštine dete treba da savlada pre polaska u školu?

Uobičajeno je govoriti da je spremnost za školu pitanje razvoja intelekta i percepcije, no očito je da ona uključuje i ostale stvari kao što su pažnja, živahnost i sposobnost da se izdrži rad u školi. Strpljenje da sedi u klupi dok traje čas. Sa druge strane, za uspeh u školi jako je bitna i emocionalna i socijalna zrelost koja varira od deteta do deteta. Zbog toga se provodi psihološko ispitivanje koje nam daje detaljnije podatke o svakom detetu.

Izuzetno je dobro da dete razvije svoju samostalnost u korištenju toaleta, da se zna samostalno svući i obući, brinuti se o svojim stvarima, da zna samo da jede, bez pomoći, da se zna pravilno ponašati u grupi vršnjaka, a naročito prema starijima. Potrudite se da dete upamti svoje ime i prezime, broj telefona, gde živi i imena roditelja. 

Kako kod deteta razviti pravilan pristup školi?

Dete je kao „sunđerčić”, ono upija sve Vaše rečenice, a još više Vaše radnje i postupke. Ne plašite ga školom, radije se pred njim sa veseljem prisetite svog boravka u školi, svoje učiteljice/učitelja, školskih drugova; govorite o tome kako imate poverenja u njega, kako će ono uz trud savladati gradivo. Napravite male rituale od kupovine prvih stvari za školu, posebno obeležite prvi dan škole… Kad krene školska godina, uključite se u školske aktivnosti koje su namenjene roditeljima, svaki dan odvojte vreme u kojem ćete se posvetiti svom školarcu, iskazujte zainteresovanost, pohvalite svaki uspeh Vašeg malog đaka. 

A šta ako primetim da se moje dete boji škole?

Najverovatnije se radi o strahu od odvajanja. Mnoga se deca prvih dana ili nedelja mogu osećati teskobno jer se susreću s mnogo novih stvari odjednom. Razgovarajte s njime, pokušajte neposredno da saznate šta ga najviše plaši. Neka deca se boje da ih niko neće dočekati kod kuće, druge je strah glasne dece i sl. Pomozite detetu tako što ćete mu reći da ste se i Vi plašili kao mali i da ste taj strah prevladali i  vremenom jako zavoleli školu. Takođe, nemojte mu u početku školske godine natovariti mnogo novih obaveza (npr. nove vanškolske aktivnosti) – dopustite mu da se navikne na novi raspored i novi ritam. Ono je i dalje dete, tek će postati đak! 

Moje dete nije naviklo samo sticati prijatelje, nije išlo u vrtić i nema iskustvo „života u grupi”.

Povedite dete u park ili na druženje sa decom iz komšiluka, u neku igraonicu. (pozovite nekoliko njegovih vršnjaka na druženje), pokažite mu kako se upoznajemo, kako se uključujemo u igru i sl. Zajedno se igrajte društvenih igara u kojima uvek neko izgubi (npr. Čoveče ne ljuti se i sl.). Na taj način dete uči kako da prebrodi prve poraze, ali uči i sarađivanju u igri. Isto tako vrlo je važno da nauči  da deli i poštuje tuđe stvari. 

Moje dete je razigrano i nema osećaj reda.

Roditelj može pomoći detetu da razvije osećaj odgovornosti tako što će da ga zamoli da svoje stvari uvek stavi na određeno mesto. Počnite sa jednom ili dve – npr. cipele i jaknu. Nakon što ga pohvalite svaki put kad to uradi dobro i Vi vidite da je taj deo „usvojio”, možete dodati nove zadatke. Nauči li kod kuće da sve ima svoje mesto, lakše će mu biti u školi u kojoj se očekuje da izvršava radne zadatke. Važno je da dete već u toku neposredne pripreme za polazak u školu dobije u svom domu vreme i prostor za neometan rad. Dovoljno je osloboditi jednu policu za školske knjige i pribor i osloboditi kuhinjski sto u jednom periodu dana, te omogućiti detetu da radi u relativnom miru. Važno je da to bude uvek isto mesto, da ga dete doživi kao svoj prostor za rad i sl. Za početak je dovoljno da dete na tom mestu rešava manje zadatke u razdoblju od 5 minuta, a zatim da pomalo vreme produžimo do 30 min neposredno pred polazak u školu.

Neka deca ne žele da  sede, nisu  navikla na takav način rada – detetu ponudite zanimljive igre i aktivnosti koje se igraju za stolom i pridružite mu se u igri. 

Moje se dete uvek rasplače kad doživi neuspeh.

U našim školama, još uvek se javlja takmičarski stil podučavanja. U drugom razredu se započinje sa ocenjivanjem. Dobro je da na vreme upoznate dete sa činjenicom da će ga u školi ocenjivati i porediti s drugom decom. Posebno treba naglasiti da njegova uspešnost u školi neće uticati na Vašu ljubav prema njemu. Ali, isto tako mu pokažite da vežbanjem neke aktivnosti može napredovati u njoj i postati sve bolje, da je vredno truditi se. Nemojte dete navikavati na nagrade – ako dobiješ peticu, kupiću ti...

Društvene igre, kompjuterske igrice i sl. izuzetno su dobre aktivnosti, ali  u tome ne treba preterivati. I telesne aktivnosti i sport imaju itekako svojih dobrih strana. 

Što ako nakon škole nema nikoga kod kuće?

Ostajanje deteta samog kod kuće zajednički je problem deteta i roditelja. Potrebno je dobro proceniti da li je Vaše dete spremno na to i dobro razmisliti o svim drugim mogućnostima brige za dete dok nije u školi. Svako dete je individua i teško je reći kad je pravi uzrast za samostalno ostajajanje kod kuće i ako procenite da je vaše dete sposobno ostati samo (pa makar i kraće vreme), potrebno je: o tome porazgovarati sa detetom i saznati njegovo mišljenje o tome, učiniti sve što možemo za njegovu fizičku sigurnost, smisliti način komunikacije sa detetom dok je samo (telefon i sl.), planirati zajedno sa detetom što će raditi dok bude samo… Najvažnije je ne preterati i ne zloupotrebiti spremnost deteta da bude samo. Da li je stvarno ta solucija nužna? Da li postoji komšinica koja je spremna uz malu nadoknadu „pričuvati” školarca ili možda neko iz šire porodice – baka, deka...

Dete ne izgovara sve glasove tačno, može li mu to predstavljati problem u školi?

Otprilike, godinu dana pred polazak u školu, trebalo bi obratiti pažnju na detetov izgovor glasova i u slučaju da postoje teškoće, odvedite svoje dete kod logopedu. On će vam sigurno pomoći. Svako odstupanje u govornom i jezičnom razvoju, ozbiljan je znak da bi dete moglo imati teškoće u usvajanju čitanja i pisanja.

 Jasmina Pavlović Djordjević, sociolog