Vodič za uspešno učenje

Da bi u učenju bio uspešan, tvoj zadatak je da učiš. To znači da sve zavisi od tebe – od tvoje namere da nešto naučiš.

 Kako da učiš uspešnije? 

Uz pomoć roditelja obezbedi:

1. radno mesto – najbolje bi bilo da imaš svoju sobu ili bar stalno radno mesto, odnosno kutak u kući, gde ćeš stalno učiti; prostorija treba da je dobro osvetljena i provetrena;
2. plan rada – mora biti realan.

Učenici se razlikuju po svojim sposobnostima. Zato treba da se trudiš da stalno upoznaješ svoje sposobnosti, jer od toga zavisi da li ćeš pojedine predmete lakše ili teže savladati i koliko ti je vremena potrebno za učenje pojedinih predmeta. Planom predvidi vreme za učenje, za odmor (najbolje da odmor traje 10 – 15 minuta), vreme za igru i  druženje. Kad planiraš vreme za učenje, najbolje je da učiš uvek u isto vreme (pre podne od 8 do 11 sati ili po podne od 17 do 20 sati).

A sad – krenimo na posao!

Učenje može biti aktivno i pasivno.

Naravno, mnogo uspešnije je aktivno čitanje i učenje.

Šta je to aktivno učenje?

Kod aktivnog učenja učenik neprekidno razmišlja o onome što čita i trudi se da zapamti što više.

Uspešno, aktivno učenje prolazi kroz sledeće faze:

1. faza: prethodni pregled gradiva

Prvo lekciju detaljno pregledaj – pročitaj naslove, podnaslove, pogledaj grafikone i slike, obrati pažnju na istaknuta mesta koja su napisana masnim slovima, velikim slovima ili su podvučena. Posle pregleda, lekcija se čita i uči!

1. faza: postavljanje pitanja 

Ona se mogu postavljati u svim fazama učenja: posle prvog pregleda gradiva, u toku čitanja i posle čitanja (npr. „O čemu se govori u ovoj lekciji? Šta ću ovde novo naučiti?”).

Pitanja je bolje postavljati pismeno.

Postavljajući pitanja, razmišljamo o onome što čitamo, a traganje za odgovorima otklanja umor i dosadu prilikom učenja.

3. faza: čitanje gradiva – sad zagrej stolicu!

Koncentriši se, uoči bitno, povezuj pojmove sa starim gradivom, koristi rečnike, enciklopedije, pravi beleške, ako želiš, podvlači olovkama u boji (npr. bitno – crvenom, a manje bitno – zelenom). Budi uporan, jer svaki rad i uložen trud, pre ili kasnije, dovodi do uspeha. Podvlačenje grdiva je jako korisno. Tada u glavi odvajaš bito od nebitnog, obeležavaš ono što svakako treba da upamtiš. Kada obnavljaš lekciju, pri samom pogledu na podvučene delove, setićeš se suštine i zašto si baš to podvukao.

Pri učenju, najpre pročitaj celu lekciju, da shvatiš o čemu se radi, a onda po pasusima.

Čitaj dok ne dođeš do zaključka da si već nešto naučio.

4. faza: preslišavanje – najznačajniji deo učenja.

Najbolje je svojim rečima (sem kada su u pitanju pesmice, godine, formule). Nemoj mnogo da se nerviraš ako te neki drugari nazivaju „ bubalicom”, „papagajem” – oni baš i ne razumeju suštinu učenja. Ako ti neki deo nije jasan, pročitj ga ponovo i pokušaj da ga objasniš.

4. faza: završni pregled gradiva

U ovoj fazi ćeš saznati da li si gradivo naučio dobro, da li si ga razumeo, shvatio, da li si ga usvojio i možeš li svojim rečima da ga reprodukuješ (ispričaš).

 Da te podsetimo – jako je važno: 

• pažljivo slušaj nastavnika, razmišljaj o tome šta on priča, pitaj ako nešto ne razumeš – najmanje polovinu gradiva naučićeš na času;
• ne odlaži početak učenja igranjem igrica na kompjuteru, slušanjem muzike i sl.;
• ne traži potpunu tišinu dok učiš – umerena buka zahteva veći misaoni napor i koncentraciju pažnje, a to je povoljno u učenju;
• ono što si učio u školi uči istog dana, da sprečiš zaboravljanje – takvo učenje je mnogo lakše i zahteva manje napora;
• bolje je učiti jedan za drugim predmete koji se međusobno razlikuju (npr. između srpskog i engleskog jezika ubaci fiziku, ili između fizike i matematike ubaci istoriju), tako se lakše pamti;
•  uradi domaće zadatke – uvek  prvo teže pa lakše – umorniji ćaš sigurno bolje raditi lakše zadatke;
• prvo uči samostalno, a kasnije možeš i sa drugarima (postavljajte jedan drugom pitanja, diskutujte, dopunjavajte se ...).

 Još nekoliko saveta za uspešnije učenje i povećanje motivacije: 

• odredi sebi cilj, a kad ga ostvariš, proslavi to sa drugovima ili porodicom;
• smisli nagradu koju ćeš sebi priuštiti ukoliko ostvariš plan (ukoliko uspešno naučiš lekciju, dobiješ dobru ocenu...);
• da bi smanjio tremu, prilikom preslišavanja postavi sebe u položaj sličan onome kada odgovaraš na času – zatvori knjigu, zamisli da odgovaraš pred nastavnikom, postavljaj sebi pitanja ili zamoli nekog ukaćanina da ti postavlja pitanja na koja ćeš ti da daješ odgovore;
• traži zanimljivosti u gardivu – one uvek postoje, iako nam se na prvi pogled ne čini tako, samo se malo potrudi i naći ćeš ih;
• uči redovno, ne dozvoli da ti se lekcije „nagomilaju”, jer će ti onda učenje biti teže, pod većim pritiskom i opterećenjem;
• ne postavljaj sebi neostvarive, prevelike zahteve koje za sad ne možeš da ostvariš;
• ne veruj drugovima i drugaricama da veoma malo uče, a pritom imaju dobre ocene (svi ponekad volimo da se hvalimo);
• ne odbijaj pomoć i savete, i učenje se uči – probaj da napreduješ i u ovoj disciplini!

Jasmina Pavlović Djordjević, sociolog