Srednje škole
Postoje četri osnovna tipa srednje škole:
- Opšta gimnazija
- Srednje škole za nadarene za učenike
- Srednje škole za specijalno obrazovanje
- Srednje stručne škole
1. Opšta gimnazija
Gimnazija je škola koja obrazuje učenike za dalje školovanje na fakultetima ili višim školama. Gimnazija pruža široko opšte obrazovanje. Traje 4 godine,a za to vreme se mogu otkriti ili razviti interesovanja za određene oblasti i steći zrelost za odluku o daljem školovanju i izboru fakulteta ili više škole. Posle završene gimnazije, ti nemaš zanimanje kao posle završene neke stručne škole, zato treba da upišeš fakultet ili neku višu školu i nastaviš dalje školovanje. Teško je zaposliti se bez dokvalifikacije –dodatnog kursa i odgovarajuće diplome.
U opštoj gimnaziji postoje dva smera:
- Društveno-jezička smer: preovlađuju strani jezici i sadržaji društvenih nauka (maternji jezik i književnost, istorija, filozofija, sociologija, psihologija).
- Prirodno-matematički smer: veći broj časova posvećen je predmetima prirodnih nauka (matematici, fizici, hemiji, biologiji, informatici).
2. Srednje škole za nadarene za učenike
- Matematička gimnazija,
- Filološka gimnazija,
- Gimnazija specijalizovana za fiziku i
- Gimnazija specijalizovana za IKT nauke;
Za upis u škole za nadarene učenike polaže se prijemni ispit - provera odgovarajućih znanja (polaže se krajem maja i početkom juna) i boduje se opsti uspeh u 6., 7., i 8. razredu. Prijemni ispiti se polažu u odgovarajućim srednjim školama.
3. Srednje škole za specijalno obrazovanje
Ovo su škole za učenike sa ozbiljnim teškoćama u učenju i/ili invaliditetom
4. Srednje stručne škole
Srednje stručne škole se dele na trogodišnje i četvorogodišnje škole.
Četvorogodišnje srednje stručne škole su škole koje osposobljavaju za rad (za razna zanimanja), ali i daju mogućnost za nastavak školovanja na višim školama i fakultetima.
Trogodišnje škole – ne pružaju mogućnost direktne prohodnosti na fakultet, ali postoji direktna prohodnost na odgovarajuće više škole (npr. posle ugostiteljske škole u trogodišnjem trajanju može se,uz položen prijemni ispit,upisati viša hotelijerska škola.)
Srednje stručno obrazovanje obuhvata škole koje nude obrazovanje i specijalizaciju iz sledećih oblasti:
- poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane,
- geodezija i građevinarstvo,
- ekonomija, pravo i administracija,
- prirodne nauke i matematika,
- elektrotehnika,
- tekstilna i kožarska industrija,
- lične usluge,
- saobraćaj,
- mašinstvo i obrada metala,
- zdravlje i socijalna zaštita,
- hemija,
- geologija, rudarstvo i metalurgija,
- šumarstvo i obrada drveta,
- trgovina, ugostiteljstvo i turizam,
- kultura, umetnost i odnosi sa javnošću (uključujući muzičke i baletske srednje škole za talentovane učenike).
U srednje stručnim školama u našem gradu, postoje obrazovni profili-zanimanja u četvorogodišnjem i trogodišnjem trajanju.
- Мedicinska škola
- Muzička škola ”Stanislav Binički”
- Škola za tekstil i dizajn
- Trgovinsko-ugostiteljska škola
- Škola za osnovno i srednje obrazovanje ”11. oktobar”
- Tehnička škola ”Rade Metalac”
- Poljoprivredna škola
- Hemijsko-tehnološka škola ”Božidar Đorđević Kukar”
- Gimnazija
- Ekonomska škola ”Đuka Dinić”
O drugim školama u Srbiji, više ćeš saznati iz „Informatora“ koji izlazi u maju.
Dualno obrazovanje
Model dualnog obrazovanja biće uveden u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji, kroz teorijsku nastavu i kroz rad kod poslodavca, utvrđeno je Zakonom o dualnom obrazovanju koji je usvojila Skupština Srbije, a koji će početi da se primenjuje počev od školske 2019/2020.
Zakonom je propisano da učenik ima pravo na mesečnu naknadu za učenje kroz rad u neto iznosu od najmanje 70 odsto minimalne cene rada, koju isplaćuje poslodavac.
Tokom učenja kroz rad kod poslodavca zabranjeni su diskriminacija učenika, fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, a zabranjeno je obavljanje opasnog rada za decu.
Međusobni odnos škole i poslodavca uređuje se ugovorom o dualnom obrazovanju, u pismenoj formi, najmanje na period od tri, odnosno četiri godine, a ugovor o učenju kroz rad zaključuju poslodavac i učenik, odnosno roditelj.
Dualno obrazovanje je deo sistema srednjeg obrazovanja i vaspitanja u kome se kroz teorijsku nastavu i vežbe u školi i učenje kroz rad kod poslodavca, stiču, usavršavaju i izgrađuju znanja, veštine i sposobnosti i stavovi (kompetencije) u skladu sa standardom kvalifikacije i planom i programom nastave i učenja.
Poslodavac je pravno ili fizičko lice koje ispunjava propisane uslove za čenje kroz rad učenika u dualnom obrazovanju i čija delatnost omogućava ostvarivanje sadržaja propisanih odgovarajućim planom i programom nastave i učenja.
“Učenje kroz rad” je organizovan proces tokom koga učenici, pod rukovodstvom i nadzorom instruktora u realnom radnom okruženju kod poslodavca, stiču kompetencije neophodne za efikasan i produktivan rad u odrađenom zanimanju ili grupi zanimanja.
Principi dualnog obrazovanja
- dostupnost – jednaki uslovi za sve za kvalitetan pristup dualnom obrazovanju;
- relevantnost – usklađenost sa potrebama poslodavaca i tržišta rada;
- prohodnost – pristup različitim područjima rada u okviru istog nivoa obrazovanja i ka višim nivoima obrazovanja;
- celoživotno učenje – omogućavanje obrazovanja i razvoja tokom celog života u svim oblastima života i rada;
- pravo izbora – sloboda izbora zanimanja i obrazovnog profila u okviru utvrđenih kriterijuma;
- jednake mogućnosti – sticanje obrazovanja bez obzira na pol, rasnu, nacionalnu, kulturnu, etničku i versku pripadnost, jezik, seksualnu orijentaciju, mesto boravka, materijalno stanje i druga lična svojstva;
- partnerstvo – saradnja organa državne uprave, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, ustanova i drugih organizacija nadležnih za razvoj, obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i zapošljavanja, naučno-istraživačkih organizacija, kao i socijalnih partnera – privredne komore, reprezentativnih udruženja, strukovnih udruženja poslodavaca, sindikata, udruženja građana i pojedinaca;
- profesionalnost i etičnost – odgovornost škola i poslodavaca za ostvarivanje ciljeva i principa dualnog obrazovanja i poštovanje ličnosti i dostojanstva svakog učenika;
- osiguranje kvaliteta – obezbeđivanje ostvarivanja potrebnih standarda u svim aktivnostima dualnog obrazovanja.
Ciljevi dualnog obrazovanja
- obezbeđivanje uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija u skladu sa potrebama tržišta rada;
- obezbeđivanje uslova za dalje obrazovanje i celoživotno učenje;
- razvijanje preduzimljivosti, inovativnosti, kreativnosti, profesionalni i karijerni razvoj svakog pojedinca;
- obezbeđivanje uslova za lični, ekonomski i opšti društveni razvoj;
- razvijanje sposobnosti za timski rad i osećaj lične odgovornosti u radu;
- razvijanje svesti o važnosti zdravlja i bezbednosti, uključujući i bezbednost i zdravlje na radu;
- razvijanje sposobnosti samovrednovanja i izražavanja sopstvenog mišljenja kao i samostalnog donošenja odluka.
Obim i način učenja
Obim učenja kroz rad kod poslodavca za obrazovne profile u trogodišnjem trajanju iznosi najmanje 50 odsto od ukupnog broja časova obaveznih stručnih predmeta propisanih planom nastave i učenja.
Obim učenja kroz rad kod poslodavca za obrazovne profile u četvorogodišnjem trajanju iznosi najmanje 45 odsto od ukupnog broja časova obaveznih stručnih predmeta propisanih planom nastave i učenja.
Učenje kroz rad kod poslodavca može da se vrši tokom čitave školske godine u periodu od 8 do 20 časova, najduže osam sati dnevno odnosno najviše 35 sati nedeljno, u skladu sa planom i programom nastave i učenja.
Učenje na radu se izvodi kod poslodavca u celosti. Deo učenja kroz rad može da se izvodi i u školskoj radionici ukoliko je to predviđeno planom i programom nastave i učenja odnosno ukoliko ga kod poslodavca nije moguće ostvariti u celini.
Ukoliko se deo učenja kroz rad izvodi u školskoj radionici, škola mora posedovati materijal i opremu neophodnu za realizaciju dela učenja kroz rad koji nije mogao biti ostvaren kod poslodavca.
U školi je dozvoljeno realizovati najviše 20 odsto od broja časova učenja kroz rad predviđenih planom i programom nastave i učenja.
Uslovi koje poslodavac mora da ispuni radi izvođenja učenja kroz rad
- obavljanje delatnosti koja omogućava realizaciju sadržaja učenja kroz rad propisane odgovarajućim planom i programom nastave i učenja;
- raspolaganje prostorom, opremom i sredstvima za rad u skladu pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava određenog obrazovnog profila;
- raspolaganje potrebnim brojem licenciranih instruktora skladu sa planom i programom nastave i učenja;
- obezbeđivanje primene mera bezbednosti i zdravlja na radu;
- da nad poslodavcem nije otvoren stečajni postupak ili pokrenut postupak likvidacije;
- da odgovorno lice kod poslodavca nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv: života i tela; sloboda i prava čoveka i građanina; prava po osnovu rada; časti i ugleda; polne slobode; braka i porodice; intelektualne svojine; imovine; privrede; zdravlja ljudi; opšte sigurnosti ljudi i imovine; bezbednosti računarskih podataka; ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije; državnih organa; pravosuđa; javnog reda i mira; pravnog saobraćaja; službene dužnosti; čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i Vojske Srbije.
Šta je važno za izbor srednje škole
Kraj vašeg osmogodišnjeg školovanja je veoma blizu i sigurno je da imate brojne dileme, pitanja i nedoumice oko toga kuda dalje. Izbor srednje škole i obrazovnog profila je izuzetno ozbiljan i odgovoran zadatak i ne bi smeo da bude posledica neke nedovoljno promišljene i slučajne odluke.
Provereni recept koji će vam obezbediti siguran i nepogrešiv izbor srednje škole i obrazovnog profila ne postoji, ali je svakako važno da ne izaberete određenu srednju školu samo zato što vam je najbliža, ili zato što su istu školu završili brat, sestra, ili će je, možda, upisati neko iz vašeg društva.
Sigurno je da će odluka o budućoj školi biti bolja ako se što više informišete o željenoj školi , sagledate realno svoje sposobnosti, sklonosti i interesovanja, konsultujete se nastavnicima, pedagogom, sociologom, odeljenjskim starešinom, roditeljima...
Imajte, koliko god je to moguće, što jasniju sliku o sebi, jer što bolje poznajete svoje sposobnosti, želje i interesovanja biće vam lakše da odaberete buduću školu i zanimanje.
Da biste se našli u za vas "najboljoj" školi neophodno je da se usklade neki važni faktori:
- VAŠE SPOSOBNOSTI,
- INTERESOVANjA,
- NEKE OSOBINE LIČNOSTI I
- USPEH IZ OSNOVNE ŠKOLE.
Razmisli o svojim interesovanjima – da li te više interesuju prirodne nauke, društvene nauke ili umetnosti.
Dobro proceni svoje sposobnosti, tj. mogućnosti da se uspešno obavljaju neke aktivnosti. Ako se trudimo, možemo do izvesne granice da razvijemo svoje sposobnosti. Neke od sposobnosti su: uočavanje prostornih odnosa, rešavanje matematičkih zadataka, verbalna sposobnost, spretnost ruku i prstiju...
Pazi samo da ne pomešaš interesovanja sa sposobnostima. Ove dve stvari su često u bliskoj vezi, jer nas obično više interesuju aktivnosti u kojima smo uspešni. Ali ne mora uvijek biti tako.
Proveri da li tvoje zdravstveno stanje odgovara zahtevima pojedinih zanimanja – da li boluješ od nekih hroničnih bolesti ili imaš specifičan zdravstveni priblem.
Potrudi se da se što više informišeš o željenom smeru, kao i o svim ostalim profesijama jer ćeš na taj način biti još više siguran da si napravio dobar izbor. Razgovaraj sa odraslim ljudima različitih profesija.
Ako želiš da studiraš, informiši se da li odabrana srednja škola daje direktnu prohodnost za upis na željeni fakultet.
Obavesti se o perspektivama zapošljavanja – da li se relativno lako može dobiti posao u struci koju želiš da izabereš.
Razmišljaj ne samo o tome kako da upišeš određenu školu već pokušaj realno da sagledaš mogućnosti daljeg školovanja i kasnijeg zaposlenja. Izaberite školu u kojoj imate najviše šanse da uspete.
Svako zanimanje ima i dobre i loše strane, pa bi bilo dobro da se unapred pripremiš na to da željena profesija pored onoga što ti se sviđa ima i "manje lepu" stranu.
MALA POMOĆ
Pronađi svoj put
Pažljivo prati sadržaj ovih osam faza koje su ovde izložene.
Korak prvi
Sklonosti i interesovanja
Svakom čoveku je veoma važno da mu posao koji obavlja pričinjava zadovoljstvo, ili makar ga ne čini nezadovoljnim. Da bi se to ostvarilo, potrebno je da čovek radi posao mašinama i tehnikom, nekoga rad na polju, na otvorenom prostoru, nekoga opet stalni kontakti sa ljudima. Neko voli da radi samostalno sa brojkama i papirima... Sklonosti i interesovanja ljudi se veoma razlikuju. Verovatno i ti imaš određene želje gde, sa kim i čime bi voleo da radiš. Možda imaš i neki hobi. Razmisli o svojim interesovanjima, a ako nisi sasvim siguran, porazgovaraj sa svojim roditeljima, nastavnicima, stručnim saradnicima u školi ili u službi za profesionalnu orijentaciju. Izdvoj krug - veću grupu zanimanja za koja pokazuješ sklonosti i interesovanja.
Korak drugi
Sposobnosti
I po sposobnostima se ljudi veoma razlikuju. Kad je u pitanju izbor zanimanja, treba znati da svako od nas poseduje sposobnosti za veći broj zanimanja. Sa druge strane ni za koga se ne može reći da je sposoban za sve. Razmisli o svojim sposobnostima. Na primer: razmisli o tome kako podnosiš fizičko opterećenje, kakve su ti zdravstvene sposobnosti i da li su one prepreka nekim poslovima, da li poseduješ spretnost ruku i prstiju, da li se s lakoćom snalaziš u prostoru, razumevaš li lako principe rada mašina i uređaja, kako barataš rečima, a kako veličinama i količinama, imaš li strpljenja za druge ljude i za poslove koji ne idu uvek kao „podmazani“ i sl.
Ponekad nas drugi ljudi bolje znaju nego mi sebe, realnije procenjuju naše kvalitete i naše mane. Porazgovaraj o tome sa ljudima. To i nije tako loša stvar!
Korak treći
Zahtevi zanimanja
Zanimanje od ljudi koji njima hoće da se bave zahteva određene sposobnosti, kao i osobine ličnosti, motivaciju i interesovanje. To sve doprinosti uspešnosti na poslu. Potrudi se da upoznaš zahteve šireg kruga zanimanja, prvenstveno onih zanimanja koje prethodno izdvojiš na osnovu sklonosti i interesovanja. Svako zanimanje podrazumeva minimum zahteva. Mnoga zanimanja imaju i svoje specifične zahteve. Pošto poznaješ svoje sklonosti i interesovanja, kao i svoje sposobnosti i zahteve zanimanja, postavi sebi pitanja: “Koliko su moje sklonosti i sposobnosti u skladu sa zahtevima zanimanja koja me interesuju? Da li mogu da odgovorim tim zahtevima?“
Korak četvrti
Alternativna zanimanja
Čovek nije sposoban samo za jedno zanimanje. Sigurno je da se i tvoja interesovanja i sposobnosti mogu iskoristiti u više zanimanja. Sa druge strane, ima mnogo zanimanja koja su po raznim karakteristikama slična. Ako si dobro proučio zahteve zanimanja i ako rasčistiš sa sobom, razloge zbog kojih bi neka zanimanja odabrao, tada relativno lako možeš pronaći i tzv. „alternativna zanimanja“ (odgovarajuće zamene) sa kojima bi takođe mogao biti zadovoljan, a sa kojima sebi povećavaš šanse pri upisu u srednju školu.
Korak peti
Detaljno informisanje
Za zanimanja koja si izdvojio (i za alternativna zanimanja) u ovoj fazi odlučivanja moraš se potruditi da prikupiš što je moguće detaljnije informacije. U ovoj fazi moraš dublje zaći u srž zanimanja, u njegove specifične zahteve i specifične radne operacije. Što detaljnije upoznaš ova zanimanja, tvoja odluka će biti temeljitije zasnovana i realnija. Zapamti, alternacija ne mora da bude loša, možda ččak i bolja od izbora prvog zanimanja.
Korak šesti
Perspektiva izabranih zanimanja
Ovo je jedno od najznačajnijih pitanja i zato ga ne smeš zanemariti. Za zanimanja koja si izdvojio važno je da saznaš sledeće:
- kakve su mogućnosti stručnog usavršavanja i napredovanja
- u kolikoj meri znanja i veštine koje stekneš možeš da iskoristiš i za druge poslove, ukoliko iz bilo kog razloga više ne možeš ili nećeš raditi u svom zanimanju.
Detaljnije informacije o perspektivama zapošljavanja i napredovanja možeš dobiti u službama za zapošljavanje.
Korak sedmi
Mogućnost stručnog obrazovanja
Srednja škola se dosta razlikuje od osnovne. O tome se moraš detaljno informisati. Za zanimanja koja izdvojiš moraš saznati sve vezano za način obrazovanja: gde su škole, kakvi nastavni predmeti se izučavaju, koji su od njih najznačajniji, koliko ima praktične nastave, kako je organizovana i gde se izvodi, šta su to „obrazovni profili“ i po čemu se razlikuju u odnosu na zanimanja i sl.
Kod nas je u pprocesu uvođenje dualnog obrazovanja, ali o tome će kasnije biti više reči. Za početak, dovoljno je da znaš da kroz proces obrazovanja i vaspitanja kroz teoretsku nastavu i vežbe u školi, uči se i kroz rad kod poslodavca, stiču, usavršavaju i izgrađuju znanja i veštine. To je takozvano „Učenje kroz rad“.
Korak osmi
Konkurisanje (Upis)
U ovoj fazi donošenja odluke preostaje ti samo da se upoznaš sa „pravilima igre“, odnosno sa uslovima za upis u srednje škole koji se regulišu konkursom. Ovde je važno da znaš kad i kako konkurisati, koja su dokumenta potrebna, na osnovu čega se vrši rangiranje kandidata.
Zapamti
Pre donošenja odluke o izboru zanimanja informiši se što je više moguće
Izvora informacija ima mnogo. Svaki od njih ima svoje prednosti, ali i nedostatke. Rizično je osloniti se samo na jedan.
Dobro razmisli o savetima stručnjaka za izbor zanimanja.
U donošenju odluke ne smeš postupati brzopleto i prenagliti.
Svaki je korak neophodan jer predstavlja jednu fazu tvog procesa odlučivanja. Ni jedan nemoj preskočiti.