Inkluzija predstavlja praksu uključivanja svih učenika,  bez obzira na njihove sposobnosti ili poreklo, u razrede koji odgovaraju njihovom uzrastu i škole koje izlaze u susret potrebama učenika.

Cilj inkluzije u obrazovanju je obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za svakog učenika, pod jednakim uslovima za sve, jer je pravo na obrazovanje, kao ljudsko pravo, zagarantovano međunarodnim pravnim aktima, Ustavom Republike Srbije i zakonima koji bliže regulišu ostvarivanje ljudskih prava u oblasti obrazovanja i vaspitanja .

Ona podrazumeva promene i izmene sadržaja, pristupa i strategija, sa zajedničkom vizijom da je redovni obrazovni sistem odgovoran za obrazovanje sve dece.

Osnovna načela na kojima se temelji inkluzivno obrazovanje su:

• Sva deca mogu da uče i imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje
• Nekoj deci, zbog smetnji u razvoju, potrebna je dodatna pomoć u obrazovanju
• Deca najbolje uče u prirodnoj vršnjačkoj grupi.

Inkluzija obuhvata:

• Decu sa smetnjama u razvoju
• Decu sa invaliditetom
• Decu iz marginalizovanih grupa
• Darovitu decu

Inkluzivni plan i program je usmeren na detetov kognitivni, emocionalni i kreativni razvoj. On se oslanja na četiri stuba obrazovanja u XXI veku:

• učenje da se zna, 
• učenje da se čini,
• da se bude i
• da se živi zajedno.

Plan i program ima ulogu u negovanju tolerancije i i predstavlja moćno oruđe za prevazilaženje kulturnih, religijskih i drugih razlika. Inkluzivno obrazovanje u obzir uzima rodne razlike, kulturni identitet i jezičko poreklo.

Zadatak inkluzije je da  promeni školu, a ne karakteristike dece. Svim učenicima treba da budu omogućeni odgovarajući obrazovni programi adaptirani individualnim kapacitetima i potrebama dece.

Deca kojoj je potrebna dodatna podrška treba da budu integralni deo razreda, poštovana i prihvaćena. Njima treba obezbediti podršku i pomoć u pogledu uspostavljanja socijalnih interakcija sa vršnjacima i drugim ljudima.

Dakle,  inkluzija se ne bavi samo školovanjem, već razmatra uspešno uključuvanje dece  u društvo u celini

Praktični saveti i strategije o tome kako podučavati učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije (ZOSOV) utvrđuje i propisuje primenu individualizovanog načina rada i IOP-a (član 77) „Za dete i učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i donosi IOP. Za učenika sa izuzetnim sposobnostima ustanova donosi IOP kojim se utvrđuje prilagođen i obogaćen način obrazovanja i vaspitanja.“

Bliža uputstva za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan ,njegovu primenu i vrednovanje u obrazovno – vaspitnoj ustanovi propisana su Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku.

Navodimo neke od odredbi ovog pravilnika kojima su definisane mere podrške detetu /učeniku koji:

• ima teškoće u učenju (zbog specifičnih smetnji učenja ili problema u ponašanju i emocionalnom razvoju)
• ima smetnje u razvoju ili invaliditet (telesne, motoričke, čulne, intelektualne ili višestruke smetnje ili smetnje iz spektra autizma);
• potiče, odnosno živi u socijalno nestimulativnoj sredini (socijalno, ekonomski, kulturno, jezički siromašnoj sredini ili dugotrajno boravi u zdravstvenoj, odnosno socijalnoj ustanovi)
• iz drugih razloga ostvaruje pravo na podršku u obrazovanju.

Član 3.

Dodatna podrška obuhvata zdravstvene, socijalne i obrazovne usluge koje se pružaju detetu i omogućavaju mu punu društvenu  uključenost i napredovanje.

Dodatna podrška odnosi se na prava i usluge koje detetu obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i socijalnih prepreka ka nesmetanom obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti od značaja za uključivanje u obrazovni proces, život u zajednici  i uspešno napredovanje.

Član 4.

Procena potreba vrši se radi sagledavanja potreba deteta i mogućnosti da se u porodici, u redovnom sistemu obrazovanja, u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u  ustanovi socijalne ili zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima obezbede sledeće mere podrške:

1. Neposredna dodatna  podrška koja zahteva dodatna finansijska sredstva:

• prilagođavanje i nabavka udžbenika i nastavnih sredstava (npr. na Brajevom pismu i slično, zavisno od potreba učenika),
• individualni obrazovni plan koji podrazumeva prilagođavanje standarda postignuća iz jednog ili više predmeta,
• upotreba prilagođenih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije (upotreba alternativnih načina i sredstava komunikacije – sličice, crteži i fotografije, predmeti, prilagođen raspored časova, poseban način obeležavanja mesta u učionici, poseban način obeležavanja mesta za materijal za rad, poseban način obeležavanja mesta za odlaganje završenih radova i sl., računari, prilagođene tastature, ekrani na dodir (tač-skrin), prilagođeni miševi, posebni softveri, tajmeri i satovi, diktafoni i sl.),
• angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu, prema potrebi (tokom celog dana ili samo za neke predmete ili aktivnosti),
• obezbeđivanje obuke za učenika za korišćenje Brajevog pisma, samostalno kretanje, korišćenje sredstava asistivne tehnologije, znakovnog jezika ili drugih alternativnih načina komunikacije,
• prevazilaženje jezičke barijere, kao podrška deci kojoj maternji jezik nije srpski,
• angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično,
• organizovanje obrazovne podrške u slučaju dužeg izostajanja iz škole zbog teških i hroničnih bolesti radi ostvarivanja kontinuiteta u obrazovanju, u vidu pojačane dopunske nastave, individualnog rada i angažovanja stručnjaka sa specijalizovanim znanjima,
• vaspitanje i obrazovanje u posebnoj razvojnoj grupi, kao i obrazovanje u školi ili odeljenju za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, a u skladu sa posebno obrazloženim mišljenjem Komisije, ukoliko je priroda i ozbiljnost teškoća u razvoju deteta takva da se obrazovanjem u redovnoj grupi, školi ili odeljenju, ne mogu postići zadovoljavajući rezultati i pored pomoćnih sredstava i dodatnih usluga,
• ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju,
• angažovanje psihologa ili osobe koja poznaje dete u ostvarivanju zdravstvene zaštite,
• pravo na usluge zdravstvene zaštite, koje nisu obuhvaćene zdravstvenim osiguranjem i službe kućnog lečenja i nege,
• omogućavanje besplatnog učešća u kulturnim, sportskim i rekreativnim aktivnostima koje organizuje škol

2. Posredna dodatna podrška koja zahteva dodatna finansijska sredstva:

• prilagođavanje okruženja (prilaza i unutrašnjeg prostora ustanove: postavljanjem rampe, gelendera, ugradnjom lifta, prilagođavanjem toaleta, prilagođavanjem staze, kao pomoći pri samostalnom kretanju za decu oštećenog vida ili decu koja ne vide, postavljanjem lampe, table-putokaza, naziva na vratima na jeziku koji je u službenoj upotrebi i jeziku nacionalne manjine, sa simbolom, mapom prostora i sl.),
• obavezno stručno usavršavanje vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika neposredno angažovanih u obrazovno-vaspitnom radu, u skladu sa inkluzivnim principima i obuka za korišćenje sredstava asistivne tehnologije, alternativnih načina komunikacije ( npr. za znakovni jezik i slično),
• povećanje osetljivosti putem edukacije svih zaposlenih u obrazovnoj, zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi za načine zadovoljavanja potreba dece iz društveno osetljivih grupa,
• povećanje osetljivosti i edukacija vršnjaka i njihovih roditelja za prihvatanje dece kojima je usled smetnji u razvoju, poteškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška,
• savetodavni rad sa roditeljima ili starateljima deteta kome je potrebna dodatna podrška u obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj ustanovi,
• obezbeđivanje podrške obrazovnoj, zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi radi prilagođavanja uslova i okruženja i nabavke sredstava za rad sa detetom kome je potrebna dodatna obrazovna podrška,
• obezbeđivanje produženog boravka u obrazovnoj ustanovi, odnosno dnevnog boravka u socijalnoj zaštiti,
• obezbeđivanje prevoza od mesta stanovanja do obrazovne ustanove, odnosno od obrazovne ustanove do dnevnog boravka,
• obezbeđivanje ishrane u školskim kuhinjama, odeće i obuće, besplatnih udžbenika i pribora za školu, literature za učenike i nastavnike,
• obezbeđivanje besplatne pravne pomoći preko nadležnih organa jedinice lokalne samouprave.

Put za donošenje odluke

Izvor: Priručnik za planiranje i pisanje individualnog obrazovnog plana, Snježana Mrše, Milena Jerotijević,Beograd 2012.

Individualni obrazovni plan (IOP) je pisani dokument ustanove, koji definiše i sadrži sve komponente koje su potrebne za kvalitetno obrazovanje konkretnog deteta ili učenika, a to su:

• lični podaci i pedagoški profil deteta/učenika
• procena potreba za podrškom (vrste/mere i svrha podrški)
• plan aktivnosti sa definisanim oblastima, ciljevima/ishodima, koracima i njihovim trajanjem i učestalošću, kao i načinom procene postignuća
• saglasnost roditelja/staratelja na IOP.

IOP u ustanovi donosi pedagoški kolegijum na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje (STIO), odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu/učeniku (IOP tim).

Roditelj, odnosno staratelj učestvuje u izradi IOP-a i daje saglasnost za sprovođenje IOP-a. U prvoj godini upisa u ustanovu, IOP se donosi i vrednuje tromesečno, a u svim narednim godinama na kraju ili početku svakog polugodišta ili radne godine.

 Prema članu 7 IOP Pravilnika, IOP može da bude:

1. po prilagođenom programu u kome se planira cilj pružanja podrške koja se odnosi na prilagođavanje prostora i uslova u kojima se uči, prilagođavanje metoda rada, udžbenika i nastavnih sredstava, aktivnosti i njihov raspored kao i lica koja pružaju podršku
2. po izmenjenom programu u kome se planira prilagođavanje opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja, prilagođavanje posebnih standarda postignuća učenika u odnosu na propisane i prilagođavanje sadržaja za jedan, više ili za sve predmete.
3. obogaćen i proširen program koji se primenjuje za učenike sa izuzetnim sposobnostima.

IOP sa prilagođenim programom (IOP - PP) je načešća vrsta IOP-a i izrađuje se za svako dete/učenika koje, i pored prethodno prilagođavanog priustupa, ne postiže propisane ishode/standarde, pa mu je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju. Izradi IOP – PP mora da prethodi izrada plana prilagođavanja koji sadrži iste komponente (IOP obrasci) samo nema status zvaničnog pisanog dokumenta ustanove

IOP sa izmenjenim programom (IOP - IP) je namenjen deci/učenicima koji i uz primenu IOP – PP ne postižu propisane ishode/standarde, pa postoji opasnost da ponavljaju razred ili ispadnu iz obrazovanja. Dakle, izradi IOP – IP mora da prethodi primena i vrednovanje IOP – PP, a da bi se on doneo potrebno je pribaviti saglasno mišljenje IRK.

IOP sa obogaćenim i proširenim programom (IOP - OP) je namenjen učenicima osnovnih i srednjih škola koji imaju izuzetne sposobnosti tj. koji u nekom domenu postižu, ili bi mogli postići, izuzetne rezultate. IOP – OP treba da omogući napredovanje učenika u skladu sa njegovim izuzetnim sposobnostima, koristeći neki od osnovnih vidova podrške za darovite učenike:

• obogaćivanje i proširivanje programa (oblici: napredniji udžbenici, samostalan istraživački rad, rad sa mentorom, dodatna nastava, sekcije, istraživačke stanice, letnji kampovi i sl.)
• ubrzavanje (oblici: preskakanje razreda, ubrzavanje u pojedinim predmetima, izostavljanje beć savladanih delova gradiva, ubrzano izlaganje delova gradiva, pohađanje naprednih letnjih/većernjih programa, pohađanje odabranih visokoškolskih kurseva i sl.
• grupisanje po sposobnostima (oblici: povremeno izvlaćenje darovitih iz redovne nastave radi pohađanja posebnih programa, posebna odeljenja, posebne škole i sl.).