Škola pored reke
Leži na zenici oka blago nagnuta prema večnosti. Crvenom bojom zaokružena je na mapi sećanja mnogih generacija i učenika. Jedna za drugom prolazile su godine i decenije. Generacije učenika ispunjavale su hodnike, visoke i bele, ostavljale tragove za sobom, pisane i nepisane, crtane i nedocrtane. Generacije prvaka sriču prva slova, uči prve brojke i šta je to drugarstvo.
Zvali su je ″Škola pored reke″ , jer prkosi vremenu tu, na desnoj obali reke, saživela se sa njom: jednom prolazi voda, a drugom život u nepovrat.
U građanskom društvu, u svetu industrijalaca, zanatlija i trgovca, kada je građanin bio gospodin, škola dobija ime Jovana Cvijića, istaknutog naučnog radnika: geografa, antropologa, priznatog stručnjaka kod nas i u svetu, portret vremena u kome je živeo.
Nova istorija sa svojim tekovinama , beleži i novo ime naše škole Svetozar Marković, koje i danas ponosno stoji na tabli kao pečat prohujalih dana.
Menjala su se vremena, ljudi, generacije učenika, ali ostala je ona. Takva kakva jeste. Ostao je i šareni dečiji smeh i žagor koga su upili zidovi i tišina hodnika.
Škola nekad
Neke davne, 1904. godine u čast stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, nastala je“Škola pored reke“. Zagrli je Veternica i potekoše zajedno u svetliju budućnost. Napuniše se njene dve zgrade đacima sa svih strana: slavnim sinovima i kćerima abadžija, potkivača, limara, fijakerista, grnačara, lekara, bankara čiji smo mi potomci.
Imala je tada tri zgrade: dve kraj reke i jednu u porti Saborne crkve. Veća zgrada „kraj reke“ imala je 6 učionica, a mala 5. Na velikoj narodnoj svečanosti 12.decembra, škola je osveštena i otkrivena je spomen-ploča. Ta čast pripala je učitelju, Jovanu Bivolareviću, najzaslužnijem za podizanje novih školskih zgrada. Taj datum obeležavamo kao Dan škole.
Veća školska zgrada u koju su išli samo dečaci, odmah je nazvana „Muška škola“, a preko puta nje mala zgrda za devojčice „Ženska škola“.
Sve negde do školske 1908/1909. godine, nema sačuvanih podataka o broju đaka i nastavnika. Posle toga, sve do Prvog svetskog rata, prema podacima iz upisnica, stanje učenika i odeljenja bilo je sledeće:
Školske 1908-1909. bilo je 388 učenika u 8 odeljenja
Školske 1909-1910. bilo je 403 učenika u 8 odeljenja
Školske 1910-1911. bilo je 415 učenika u 9 odeljenja
Školske 1911-1912. bilo je 437 učenika u 9 odeljenja i
Školske 1912-1913. bilo je 440 učenika u 9 odeljenja
U periodu od 1919. do 1936. godine u četvororazrednoj školi bilo je prosečno po 11 odeljenja, broja ućenika kretao se oko 580.
„Škola pored reke“, koja je dugo nosila ovo ime zbog svog položaja, neposredno posle Prvog svetskog rata dobila je novo ime „Osnovna škola Prvog kvarta“, zato što je smeštena u samom centru grada. I te daleke 1926. godine upravitelj škole Jovan S. Jovanovć, otvara i prvo zabavište u školi.
Prva vaspitačica u školi Dragica S. Pavlović upisuje prvu grupu dece, predškolaca, njih 71. Negde, između dva rata, kada je cvetla privreda u našem gradu i razvijao se Mali Mančester ispunjen starograđanskim duhom, grad je imao oko 19000 stanonika. Tada je, te 1931. godine, škola je dobila novo ime:Jovan Cvijić, po poznatom naučniku i istraživaču. Već školske 1937-1938. godine, u školi je 738 učenika raspoređenih u 12 odeljenja. U samo predvečerje, pred početak Drugog svestskog rata 1940-1941. godine u 15 odeljenja bilo je 809 učenika. Od školske 1952-1953. škola ponosno nosi ime velikog borca za ljudska prava- Svetozara Markovića. U prvoj godini rada sa novim imenom, u školi je 911 učenika.
Škola danas
Naša škola, nalazi se na desnoj obali reke Vetrnice, pored prostranog šetališta u najfrekventnijem delu grada. Ona je deo užeg gradskog jezgra i oko nje pulsira grad.
U neposrednoj blizini škole nalaze se zgrada Skupštine Opštine, Centar za stručno usavršavanje, Dečji dispanzer, Gradski muzej, Narodno pozorište, glavna pošta, centralni gradski park.
Teritorijalno, škola obuhvata decu iz mesnih zajednica Centar, Stojan Ljubić i Hisar. Pripadaju joj i mesne zajednice sela Donja Jajina, Šišince i sela Kukolovce. Prostorno i funkcionalno, zgrada je namenjena radu sa oko 500 učenika u jednoj smeni. Školu pohađa oko 900 učenika, različitog nacionalnog, intelektualnog i socijalnog statusa, raspoređenih u 36 odeljenja i postoji stalna potreba za proširenjem radnog prostora i materijalne osnove rada.
Naša škola ove godine obeležava 113 godona postojanja i nastavlja da niže uspehe i dobre rezultate postajući tako vodeća škola u gradu po svim standardima.