Reč urednika
Prebrojali smo još ...dana u ovoj školskoj godini. Ispratili maturante, dočekali prvake.Oni krenuli u svoje nove pobede, mi krenuli u svoje stare pobede.
I zaista kada se osvrnemo, godina za godinom neumitno teče, čini se svaka ista, čini se ništa se ne menja,
a opet sve je u pokretu i rastu.
„Škola pored reke, jer prkosi vremenu, tu na desnoj obali saživela se sa njom; jednom prolazi voda, a drugom život u nepovrat“.
Od 1904.godine kada je podignuta kao mala i velika škola, kao muška i ženska škola, kada je još nosila ime Jovana Cvijića, ova škola stoji postojano, sva ponosna na svoje đake.
Verovatno su i tadašnji učitelji imali osećaj da se svet oko njih menja i kreće, jedino je škola ista.
A ono potpuno suprotno. Škola je pokretač svih promena. Oni prvaci što za tren oka izrastu u maturante.
Njihova prva slova što se za tren oka pretvore u maturske ispite.Njihovi nespretni pokreti što ih za tren oka pretvaraju u prave sportiste.Zar se promene igde brže razvvijaju nego u školi?
A eto, iluzija stajanja i ostajanja i dalje traje.
Naša draga škola, vremešna dama, uvek nostalgično priziva svoje bivše đake.I oni dolaze, vole je, dive joj se i za njih je uvek ista.
Tu u svojim hodnicima, u svojim učionicama zauvek je sačuvala sve lepo, iskreno, sve neponovljivo što jedno srećno detinjstvo nosi. Za njih je vreme iza tih vrata zauvek zaustavljeno.A mi koji sa njom starimo, ostaćemo čuvari njenih tajni bar neko vreme.
Naša škola ove godine obeležava svoj 113. rođendan i mi joj od srca čestitamo svaki njen uspeh.