Projektna nastava je orijentisana na razvijanje mišljenja i samostalnosti. Učenik kroz timski rad, samostalno stiče znanja pod vođstvom nastavnika. Osnovu ovakvog učenja čine kolaborativni i interdisciplinarni rad. Projekatna nastava otuda treba da bude takva da budi radoznalost, da pokreće provokativna pitanja, da dozvoli pravo izbora, da stvori uslove za preuzimanje odgovornosti za učenje i da omogući razvoj sposobnosti saradnje, komunikacije, kritičkog mišljenja i kreativnosti, a upravo su ove sposobnosti zacrtane kao ključne veštine 21. veka, neophodne za život u budućem društvu.

Zbog svega ovoga i ne čudi ideja Ministarstva prosvete da projektnu nastavu uključi kao obaveznu aktivnost u novim nastavnim programima. Tako će i budući prvaci imati obavezne časove projektne nastave.

Organizacija i vođenje učenika kroz projekat nije lak zadatak. Pred učiteljima koji se upuste u projektnu nastavu stoje brojni i ozbiljni izazovi koji se mogu prevazići međusobnom saradnjom. Dobrobit koju učenici, učesnici u projektu, mogu da imaju, postoji i onda kada se ne ostvare svi definisani obrazovni ciljevi ili kada neplanirane poteškoće ometaju realizaciju. Na greškama se uči, pa otuda i neuspeli projekat može unaprediti dalji rad.

Početak projekta Razglednica drugarsta

Projekat Razglednica drugarstva je počeo septembra 2017. godine, razmenom odeljenskih imejlova. Pisma su pokrenula lavinu pitanja koja su u vezi sa školom, odeljenjem i mestom gde učenici žive. Kako se radi o različitim sredinama – seoskoj i gradskoj, nametnulo se i pitanje šta možemo jedni od drugih da naučimo. Usledio je predlog tema i nakon međusobnog usaglašavanja,  pri čemu se vodilo računa i o planiranom rasporedu školskog gradiva, dogovoreno je da se u prvom polugodištu učenici bave ličnom kartom naselja, a u drugom biljkama i životinjama kraja i zdravom ishranom. Zatim su formulisani ciljevi projekta. 

 Očekivanja su da će učenici, kroz različite istraživačke aktivnosti van učionice i tematske radionice u učionici, uz korišćenje različitih informacionih tehnologija, prikupljati različite informacije, pratiti, beležiti i upoređivati pojave u mestima iz kojih potiču. Oni će na ovaj način biti u prilici da naučeno gradivo, koje je predviđeno redovnim školskim programom, konkretno primene na svoje okruženje, kao i da uoče razlike između dve različite sredine – seoske i gradske, jednog i drugog mesta, proširujući tako  znanja  koja su stekli u školi. Kroz aktivno učešće, samostalno i vršnjačko učenje, kritičko procenjivanje, kreativno izražavanje putem različitih medija i međusobnu saradnju i razmenu, učenici će proširiti i svoje kompetencije, baveći se na ovaj način njima bliskim temama.

Za potrebe ovog projekta, izrađen je i okvirni plan projekta uz saradnju učiteljica Vesne Pešić-Životić iz Klenovnika i Sanele Ćirić iz naše škole. Dogovoreno je da se postavi i sajt Razglednica drugarstva na kome će biti prikazani učenički produkti i sam projekat.

Tok projekta u prvom polugodištu

U toku oktobra i novembra radilo se na  izradi lične karte naselja i škole. Učenici su samostalno formirali male grupe ili parove. Zbog kompleksnosti teme, određene su podteme. Svaka grupa je dobila po jednu podtemu gde se vodilo računa o interesovanjima učenika. Zadatak im je bio da kroz tekst, fotografiju ili plakat predstave položaj, ime i vrstu naselja, reljef i vode okoline i kraja, vremenske prilike, značajne objekte, manifestacije koje se oraganizuju i saobraćaj u naselju. Upućeni su da prikupljaju i beleže različite informacije o školi, mestu i okolini na osnovu dostupnih izvora – sopstvenog iskustva, odraslih i interneta.

Planirano je da se lična karta škole upotpuni i malim rečnikom lokalnog govora i običaja. Početkom decembra, parovi koje su učenici smostalno formirali dobili su zadatak da prikupljaju reči i da opišu običaje koji su karakteristični za mesto gde učenici žive.

Novogodišnji praznici su bili i prilika da se razmene čestitke. Tako su učenici iz Klenovnika pripremili i poslali čestitke za svoje nove drugare, a drugaci naše škole su im na isti način uzvratili.

Šta je planirano u drugom polugodištu

Početkom drugog polugodišta, učenici će imati zadatak da kroz kritičku procenu prikupljenih informacija i načina rada, osmisle kako će roditeljima na javnom času, predstaviti ono što su do sada naučili. Nakon toga, drugaci naše škole bi trebalo da od učenika iz Klenovnika saznaju kako i koje se biljke i životinje gaje u njihovom mestu.  a  učenici naše škole će učenicima iz Klenovnika opisati kako i koje kućne ljubimce čuvaju. Planirano je da se u isto vreme organizuje i zajednička istraživačka aktivnost gde će učenici pratiti razvoj biljaka koje su sami posejali, a rezultate praćenja će upoređivati, stičući tako znanja o uslovima koji su potrebni živim bićima. Projektom je planirano i sticanje znanja o zdravoj ishrani kroz radioničarski rad i izrada malog kuvara, zbirke recepata tradicionalnih i omiljenih jela jednog i drugog kraja. U maju mesecu, učenike očekuje završni čas koji će se realizovati uz korišćenje Skajpa ili nekog sličnog programa, gde će oni, kroz kviz, igru i pesme kraja, pokazati koliko su i šta naučili kroz projekatne zadatke. 

Evaluacija projekta

Evaluacija će se vršiti po završetku projekta na osnovu analize ostvarenih ciljeva i upitnika za učenike. Dobijeni rezultati će se prezentovati stručnim većima za razrednu nastavu OŠ „Svetozar Marković“ u Leskovcu i OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu i roditeljima učenika ovih odeljenja na roditeljskim sastancima krajem drugog polugodišta školske 2017/18. godine.

Više o samom projektu može se saznati na sajtu Razglednica drugarstva koji se nalazi  na adresi  https://razglednicadrugarstva.weebly.com.