Čuj me sada, svete, ispričaću tebi,

Jer nikome drugom ovo rekla ne bih.

Verujte mi i nije za javnost širu

Ovo što pišem na papiru.

Jutros na vestima jedan doktor javi

Da nisu mobilni telefoni zdravi.

Baš se pitam šta se to zbilo,

Kakva je to bolest-daleko je bilo.

Tad za svaki slučaj, kako se kaže,

Odnesem telefon kod doktora Draže,

Da mi ga pregleda i izmeri vatru,

Ali on me posla Peri psihijatru.

Terao ga Pera da žmuri, da diše,

Pa malo latinski, a po srpski više.

„Zdravlјe vam mobilnog sasvim je u redu,

Samo mu redovno uplaćujte kredu.“

Moj telefon ćutke podnosio brojke,

Razne zavrzlame, jauk, smeh i psovke,

Al samo se jednom potreso prilično

Zbog slučaja koji meni desio se lično.

Jer baš zbog mobilnog ja doživeh muke,

Jednom lepom dečku slala sam poruke,

Preko mreže grlila ga stalno,

Koristeći ovo malo čudo genijalno.

Ali jednog dana ja vam htedoh pući,

Jer telefon nije svemogući.

Počeh ja zbog dečka da jedem sve manje,

A on preko plota otrča kod Sanje.

E zato, moj svete, nemoj biti blesav

I ne vodi lјubav preko es-em-es-a.

Moj neka vam slučaj posluži poučno,

Ostavi mobilni i grli svojeručno!

Natalija Milošević 8-4